Глина је минерал кристалне структуре, настала лаганим распадом магматских стена, под утицајем врелих гасова и киселих пара које су избијале из земље, као и дејством угљен-диоксида и атмосферских промена на земљи. Честице глине су се даље ситниле и мешале са другим минералима и органским материјалом и таложиле се на местима на којима их људи и данас ископавају.
Различите врсте глине имају различиту крајњу температуру печења.Према овој њеној особини, производи од глине могу да се поделе у четири групе:
1) Грнчарија – предмети обликовани од црвене земље на Т 700-900 C
2) Мајолика – предмети од црвене или беле глине печене на Т 900-1100 C
3) Каменина – керамика печена на Т 1200-1300 C
4) Порцелан – производи од чисто беле глине печене на Т 1250-1400 C
Да би глина била потпуно спремна за рад, мора претходно добро да се измеси.То се ради да би се истиснули мехурићи ваздуха који, уколико остану у глини, могу да изазову пуцање готовог предмета приликом печења.Тако припремљену глину чувамо добро умотану у најлон кесама.
Ово је једна од основних техника ручне обраде глине. Она омогућава израду овалних и четвртастих, дводимензионалних и тродимензионалних предмета. Од плоча се могу направити рељефи, тањири, разне чиније, подметачи, шоље, вазе,скулптуре и др.
Ово је једна од најстаријих техника обликовања глине. Руком се обликују "глистице" жељене дужине и дебљине, и на посебан начин ређају – градећи одређени предмет.
Завршене обликоване радове треба сушити пажљиво и постепено да се не би деформисали и пуцали. Веће комаде треба сушити покривене новинама, а затим најлоном. Мањи радови се могу одмах открити, али треба пазити да се не суше на промаји.
Основни облик, тзв. прототип се изваја у неком другом материјалу – дрвету, гипсу, пластици, затим се направи калуп, а из калупа се затим излије керамички комад. Калупи могу бити једноставни или врло сложени, једноделни или из више делова. Глина у калупе може да се утискује руком, тј. квечује, пресује и улива. Материјал од кога је израђен калуп мора да буде добро порозан, тј. мора добро да упија воду. Гипс је по многим особинама идеалан за калупе.
Почео је да се користи пре неколико хиљада година. Данас се углавном користи електрични точак. Он захтева посебну обуку. Рад се одвија у неколико фаза:
- Центрирање кугле
- Бушење (прављење отвора у центру)
- Ширење дна
- Подизање страница (формирање зида посуде)
- Обликовање предмета по жељи
- Одвајање посуде од точка танком жицом
Након ових фаза следи обрада и дорада са алткама. Класичан алат се састоји од сунђера, дрвених алатки за моделовање, металних алатки за обраду, разних облика бочила, ножева,...
Глазуре су специјалне керамичке боје које се током печења топе и на предмету формирају стакласти слој. Овај слој чини керамику јачом, непропустљивом и лакшом за одржавање. Глазуре се наносе на чист предмет (на деловима где се прашина задржи може да се повуче глазура). Дно предмета не сме да се глазира, иначе ће се тај део залепити на плочу у пећи. Глазирањем се постиже побољшање многих карактеристика производа као што су:
- Механичке, физичке и естетске карактеристике
- Отпорност на дејство хемијских агенаса (киселина, база и агресивних гасова)
- Непропустљивост за течности и гасове
- Олакшано одржавање и лакше чишћњње глатких површина
- Декоративност, која доприноси лепшем и атрактивнијем изгледу глазиране површине
Глазирање може да се обавља на више начина:
- Умакањем
- Поливањем
- Прскањем (пиштољем за прскање са компресором)
У зависности од тога у којој фази израде се наносе боје, односно декори, разликујемо следеће начине декорације:
- Декорисање сирових производа (изводи се бојењем керамичке масе или наношењем подглазурних боја, енгоба или бојених раствора)
- Декорисање бисквитно печених производа (наношењем подглазурних боја или коришћењем бојених раствора соли)
- Декорисање глазираних предмета (надглазурним бојама, племенитим металима, бојеним листерима, нагризањем помоћу флуороводоничне киселине)
Керамика се најчешће пече два пута, као:
Бисквитно печење – најчешће од 850-1000 C
Глазурно печење (крајња Т печења зависи од врсте глазуре (до 1350 C)
Печење се одвија у специјалним пећима које имају своје полице и подметаче које употребљавамо да адекватно сложимо керамику.Размак између поређаних предмета приликом печења не сме да буде мањи од 0,5cm,иначе ће се међусобно слепити.
Печење је једноставно када се користи пирометар са аутоматском контролом печења (испрограмира се жељени режим печења).
ПРИМЕЊУЈУ СЕ СВЕ НАВЕДЕНЕ ТЕХНИКЕ РАДА.
Користећи технику "глистица", праве се и обликују различите посуде, вазе, шоље, свећњаци...
Техником плоча обликују се уникатне вазе, лампе, украсне саксије, кутије за накит...
Радом на точку обликују се и праве различитих облика и величина: шоље, тацне, бокали, чиније, вазе, велики украсни тањири, посуде за воће, свећњаци...